Laboratorija za medicinsku parazitologiju (LMP)

 

 

Laboratorija za medicinsku parazitologiju formirana je u okviru Odeljenje za parazitologiju, jednog od odeljenja-osnivača Instituta 1947. godine. Od 2011. godine deo je akreditovanog Centra izuzetnih vrednosti, od 2015. godine Centra izuzetnih vrednosti za hranom i vektorima prenošene zoonoze.

 

Od osnivanja Laboratorije, istraživanja su usmeravana ka najaktuelnijim problemima nacionalne patologije, kao i onima koji su u tom trenutku u središtu pažnje istraživača na globalnom nivou.

 

Sadašnji program rada, koji se nadovezuje na dugogodišnja istraživanja, odvija se kroz rad na nacionalnim i na međunarodnim projektima:

 

 

Međunarodni projekti
 

 

  • Ispitivanja toksoplazmoze kao hranom prenosive infekcije u okviru aktuelnog projekta koji finansira EFSA fokusiraju se na ispitivanje uloge mesa konja u infekciji čoveka
     
  • COST Akcija TD 1302 – CYSTINET odnosi se na epidemiologiju, harmonizaciju dijagnostike i kontrolu hranom-prenosive parazitske infekcije tenijaze / cisticerkoze
     
  • Na rezultatima rada Laboratorije zasnovano je i naše učešće u COST Akciji FA 1408 - Euro-Food-borne Parasites.

 

Nacionalni projekAt


U ovom trenutku iz programa integrativnih interdisciplinarnih istraživanja  (III), ima za osnovni cilj unapređenje kontrole infekcija izazvanih protozama filuma Apicomplexa, posebno Plasmodium spp. i Toxoplasma gondii kao onih među njima sa najvećim kliničkim značajem, i obuhvata sledeće tematske celine:

 

 

1. POTENCIJALNI NOVI DRUG TARGET-I.

 

1.1. Novi drug target-i T. gondii  Kako Toxoplasma nije u stanju da sintetiše holesterol (Chl) već za sopstvene metaboličke procese kao i za membranu parazitoforne vakuole koristi Chl domaćina, i to preko p glikoproteina, u laboratoriji je razvijen eksperimentalni model sistem za izučavanje metabolizma lipida  u toksoplazmozi, u serumu ali i na nivou promena u ekspresiji gena za nosače i receptore za Chl, posebno u mozgu, što može ukazati na nove drug target-e vezane za lipidni metabolizam. Sasvim novi pravac istraživanja odnedavno predstavlja i ispitivanje uloge toksoplazmoze u etiologiji shizofrenije. Data-mining-om objavljenih mikroereja mozga i limfocita miševa u akutnoj infekciji, došlo se do određenog broja gena na lokusima asociranim sa shizofrenijom, diferencijalno eksprimiranih u T. gondii infekciji. Dalja ispitivanja u ovom pravcu mogu da doprinesu poznavanju uloge toksoplazmoze u nastanku shizo-afektivnih poremećaja, a poznavanje gena u osnovi da ukaže i na potencijalne sasvim nove drug target-e.

 

1.2. Novi drug target-i Plasmodium-a. Kako je glukoza osnovni energetski izvor malaričnog parazita, ispituju se ključni mehanizmi odgovora malaričnog parazita na uslove hipoglikemije kao ozbiljne komplikacije malarije i prediktora lose prognoze. Vrši se analiza novih inhibitora glukoznih transportera P. falciparum (PfHT) u transgenoj liniji parazita uzročnika mišje malarije P. berghei koja, umesto svog, sadrzi glukozni transporter PfHT, kao novom in vivo modelu za ispitivanje potencijalnih antimalarika. Genetičke modifikacije parazita putem transfekcija omogućavaju dalja istraživanja u cilju pronalaženja drugih transportera i metaboličkih procesa esencijalnih za preživljavanje parazita i prema tome potencijalnih meta za nove terapeutike.

 

 

2. EKSPERIMENTALNA HEMIOTERAPIJA.

 

Ispituje se efikasnost novosintetisanih supstanci sa antimalaričnim efektom iz grupa tetraoksana i aminohinolina, prema transgenoj liniji P. berghei koji eksprimira PfHT, u in vitro i in vivo uslovima. Ispituje se i potencijalna antitoksoplazmatska aktivnost istih supstanci, posebno artemisinin-like tetraoksana.

 

 

3. PRIMENJENA – KLINIČKA ISTRAŽIVANJA.

 

U saradnji sa kliničarima, nastavljaju se istraživanja usmerena na unapređenje dijagnostike uvođenjem molekularne dijagnostike toksoplazmoze i malarije, kao i genotipizacijom izolata T. gondii i P. falciparum iz humanog materijala, cilju genotipizacije izolata radi ciljane terapije. Zatim, kod pacijenata sa HIV bolešću lečenih visoko potentnom antiretrovirusnom terapijom prate se efikasnost i ograničenja njihovog lečenja preko efekta na oportunističke infekcije, sa akcentom na infekciju T. gondii. Dijagnostika T. gondii infekcije u Srbiji, u prethodnom periodu unapređena uvođenjem molekularne dijagnostike, dalje se unapređuje razvijanjem algoritama za dijagnostiku kongenitalne infekcije kao i eventualne reaktivacije kod transplantovanih bolesnika, što predstavlja i okosnicu rada na međunarodnom projektu koji finansira ESCMID. S druge strane, kontinuirani rad na unapređenju serološke dijagnostike toksoplazmoze u Srbiji predstavlja i osnovu našeg učešća u projektu SZO na standardizaciji kontrolnog IgM seruma za primenu kao budućeg dijagnostičkog standarda u referentnim laboratorijama širom sveta.

 

 

4. EPIDEMIOLOGIJA I PREVENCIJA.

 

U okviru ovog uvek veoma važnog segmenta rada u Laboratoriji, najnoviji epidemiološki podaci koji se prate u sklopu naše uloge kao Nacionalne referentne laboratorije za toksoplazmozu, zajedno sa rezultatima kliničkih istraživanja, predstavljaju osnovu za modelovanje predikcije kao i za izradu Vodiča dobre prakse.

 

Odbrana doktorske disertacije T. Štajner

 

Saradnica CIV Tijana Štajner odbranila je 15.09.2016. svoju doktorsku disertaciju pod naslovom: „Klinički značaj molekularne dijagnostike toksoplazmoze kod visokorizičnih bolesnika“ (Medicinski fakultet BU).

 

 

 

civ kao domaćin:

 

Cystinet conference
03.11.2015 - 04.11.2015

 

www.cystinetconference.org