ZDRAVSTVENA DELATNOST

 

NRL toxo      |     Usluge LME     |    Kontrola kvaliteta   |    Edukativna delatnost

 

 

 

NACIONALNA REFERENTNA LABORATORIJA

ZA TOKSOPLAZMOZU (NRL toxo)

 

U sklopu Centra izuzetnih vrednosti za zoonoze prenošene hranom i vektorima radi jedina specijalizovana laboratorija za infekciju parazitom Toxoplasma gondii u zemlji, koju je Ministarstvo zdravlja Srbije 2008. nominovalo za referentnu aktivnost toksoplazmoze. Time je dugogodišnja neformalna referentna laboratorija za toksoplazmozu postala i zvanična Nacionalna referentna laboratorija za toksoplazmozu (NRL toxo), čiji su zadaci ekspertska dijagnostika, posebno prenatalnih infekcija, epidemiološki monitoring, kao i istraživanja ove infekcije.

 

ISTORIJAT

 

Toksoplazmoza je problem na kome se u IMI radi od pedesetih godina prošlog veka, da bi već 16.10.1959., uvođenjem Sabin-Feldman-ovog testa a u okviru tadašnjeg istraživačkog interesa Dr Desanke Šibalić i saradnje sa Akademikom Vojinom Šulovićem, počela da se radi i dijagnostika infekcije iz kliničkog materijala. Kako se do tada ova dijagnostika nije radila u zemlji, veoma brzo je započeta saradnja i sa brojnim drugim zdravstvenim ustanovama sa područja čitave bivše Jugoslavije. Od tada do danas u laboratoriji je obavljeno 300.000 analiza.

 

 

AKTIVNOSTI

 

NRL Toxo obavlja sve referentne aktivnosti u okviru svog zakonskog mandata. Osnovne su:

 

EKSPERTSKA DIJAGNOSTIKA
KONTROLA KVALITETA
EDUKATIVNA DELATNOST

 

 

 

EKSPERTSKA DIJAGNOSTIKA

 

Biološki materijali:  krv, očna vodica, likvor, amnionska tečnost, krv iz pupčanika, posteljica

 

METODE:

 

IMUNOLOŠKE (SEROLOŠKE) ANALIZE:

 

Za detekciju specifičnih IgG antitela:

 

  • Sabin-Feldman test - referentni (gold standard) test, koji se u zemlji radi samo u NRL Toxo jer zahteva održavanja kulture visoko virulentnog RH soja parazita, kao i visoko obučeno osoblje
  • Direktna aglutinacija (DA) – varijanta HS (high sensitivity direct agglutination) takođe se izvodi antigenom koji nije komercijalno dostupan već se pravi u francuskoj NRL (Universite Champagne-Ardenne, Rems), a nama godinama u okviru saradnje stavlja na raspolaganje
  • VIDAS® Toxo IgG II (TXG) – automatizovani test zasnovan na ELFA tehnici ELISA
  • Indirektna fluorescencija (IFAT)
  • Test aviditeta spec. IgG antitela (pouzdana dopunska dijagnostička metoda za datiranje infekcije)
     

Za detekciju specifičnih IgM antitela:

 

  • ISAgA (immunosorbent agglutination assay) - test izbora za ranu dijagnozu kongenitalne infekcije
  • VIDAS® Toxo IgM (TXM)
  • ELISA
  • IFAT

 

 

Biološki ogled

Izolacija parazita iz bioloških materijala inokulacijom u laboratorijske miševe

 

Molekularna dijagnostika

(klasičnim i kvantitativnim real time PCR tehnikama) i genotipizacija izolata

 


Jedina laboratorija u zemlji gde se radi ova dijagnostika, koja predstavlja metodologiju izbora u prenatalnoj dijagnostici kongenitalne infekcije kao i u populaciji imunosuprimiranih bolesnika (pre- i post- transplantacioni monitoring).

 

- uspostavljeni dijagnostički protokoli za različite kliničke situacije (trudnoća, kongenitalna toksoplazmoza novorođenčeta ili deteta, očna toksoplazmoza itd.).

 

- konsultacije: s referirajućim lekarima ili pacijentima radi interpretacije rezultata i saveta. Stalna saradnja sa Institutom za neonatologiju (pregledano više od 5000 njihovih pacijenata u toku više decenija), Institutom za infektivne i tropske bolesti KCS, Institutom za majku i dete “Dr Vukan “Čupić”, Univerzitetskom Dečjom klinikom, brojnim javnim i privatnim ginekološkim i drugim ustanovama / ordinacijama. 

 

Zahvaljujući dostupnosti komercijalnih testova, dijagnostika toksoplazmoze se poslednjih godina radi u raznim kliničkim mikrobiološkim laboratorijama, ali ograničenim brojem (po jedan za spec. IgG i IgM antitela) testova, od često neproverenih proizvođača, zbog čega se u slučaju nejasnih / kontradiktornih rezultata već decenijama veliki broj lekara obraća laboratoriji IMI radi definitivne obrade i mišljenja.

Posebno treba naglasiti da se zahvaljujući banci seruma Centra (u kojoj se čuvaju svi uzorci prispeli u laboratoriju od 1990.), ponovljeni uzorci istog pacijenta rade u paru sa prethodnim, čime se omogućava praćenje dinamike u titru specifičnih antitela kao važnog parametra u interpretaciji rezultata.

 

 

 

 

Usluge laboratorije za medicinsku entomologiju

 

U Laboratoriji za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja moguće je uraditi detekciju prisustva uzročnika lajmske bolesti, bakterije Borrelia burgdorferi sensu lato, u krpeljima,  metodama mikroskopiranja u tamnom polju i molekularnom detekcijom prisustva DNK bakterije.

 

U zavisnosti od stanja dostavljenog uzorka moguće je uraditi sledeće analize:

 

  • ako je krpelj živ može se uraditi analiza "Detekcija prisustva bakterije Borrelia burgdorferi sensu lato u krpeljima miktoskopiranjem u tamnom polju" ili analiza "Molekularna detekcija prisustva bakterije Borrelia burgdorferi sensu lato u krpeljima PCR metodom, korišćenjem specifičnih prajmera za amplifikaciju sekvenci FlaB, rrf-rrl i 16S rRNA gena".

 

  • U svim ostalim slučajevima moguće je uraditi samo analizu molekularnom detekcijom.

 

Čuvanje i transport krpelja

 

U zavisnosti od stanja i uslova čuvanja krpelja je moguće održavati u životu nekoliko dana. Potrebno ga je staviti u plastičnu bočicu ili sličnu ambalažu sa nekoliko listića trave ili blago navlaženim komadićem gaze, papira ili sl. Ukoliko je krpelj uginuo može se dostaviti bez ikakvog tretmana sigurno zapakovan kako bi se sprečilo oštećenje.

 

Sa dostavljanjem uzorka na kome će se vršiti analiza potrebno je dostaviti i prateće podatke (ime, prezime, godište, lokalizacija uboda krpelja na telu, pretpostavljenom lokalitetu gde i datumu kada je krpelj pokupljen, datumu uklanjanja krpelja i eventualnom tretmanu krpelja pre uklanjanja.

 

Izuzetno je važno da se pre uklanjanja krpelj ne tretira nikakvim hemijskim agensima (ulje, petrolej, aceton ili slično). Ovakav tretnam dolovi do gušenje krpelja koji ubrzano izbacuje eventualne patogene u domaćina, a takođe može otežati ili u potpunosti inhibirati mogućnost izvošenja molekularnih analiza.

 

Za uzorke dostavljene u Laboratoriju do utorka u 12h nalazi se izdaju sredom posle 15h, a za uzorke dostavljene do četvrtka u 12h, petkom posle 15h.

 

 

 

 

 

Kontrola kvaliteta

 

 

Kontrola kvaliteta sopstvenog rada

 

Kao jedina laboratorija u Srbiji koja sprovodi prenatalnu dijagnostiku kongenitalne toksoplazmoze svim dostupnim metodologijama uključujući molekularne metode, radi provere kvaliteta sopstvenog rada NRL Toxo već više godina učestvuje u evropskom programu kontrole kvaliteta molekularne dijagnostike (Quality Control for Molecular Diagnostics, QCMD, Glasgow, UK).

 

Ponosni smo što prema QCMD ostvarujemo 100% tačnost.

 

NRL Toxo je 2009. učestvovala i u međulaboratorijskom poređenju (interlaboratory comparison, ILC) rezultata serološke dijagnostike toksoplazmoze životinja u organizaciji Odeljenja za parazitologiju National Veterinary Research Institute, Pulawy, Poljska, sa još 6 evropskih laboratorija.

 

U skladu sa obavezama nacionalnih referentnih laboratorija, u NRL toxo se još od 1998. godine kada nam je SZO preko NIBSC (National Institute for Biological Standards and Control) stavila na raspolaganje svoje međunarodne standardne serume, pripremaju nacionalni standardi (na korišćenje rutinskim laboratorijama). Kao dugogodišnjeg pouzdanog saradnika, NIBSC, SZO, nas je 2013. i pozvao da učestvujemo u ispitivanju novog potencijalnog standarda (na globalnom nivou) za T. gondii IgM (SZO kolaborativna studija).

 

Kontrola kvaliteta dijagnostike toksoplazmoze u Srbiji

 

NRL Toxo organizuje eksternu kontrolu kvaliteta rada laboratorija u Srbiji u državnom i privatnom sektoru koje u sklopu svojih usluga imaju serodijagnostiku toksoplazmoze. Program je prvi put realizovan 2012. godine i od tada u njemu redovno učestvuje više državnih a sve više i privatnih laboratorija.

 

NRL Toxo organizuje eksternu kontrolu kvaliteta rada laboratorija u Srbiji u državnom i privatnom sektoru koje u sklopu svojih usluga imaju serološku dijagnostiku toksoplazmoze. Program je prvi put realizovan 2012. godine i pošto je već na početku naišao na odličan prijem, od tada se organizuje krajem svake godine i na naše zadovoljstvo u njemu redovno učestvuje više državnih a sve više i privatnih laboratorija.

 

 

 

 

 

Edukativna delatnost

 

 

KME AKREDITOVANI KURSEVI – ZA LEKARE

 

Odlukama Zdravstvenog saveta Srbije 153-02-371/2010-02 od 19.02.2010.  (redni broj kursa: A-1-1298 / 2010) i 153-02-1379/2011-01 od 06.11.2011. (redni broj kursa:A-1-2534/12) kurs
MALA ŠKOLA TOKSOPLAZMOZE akreditovan je za kontinuiranu medicinsku edukaciju (KME) lekara i biohemičara sa 9 poena za predavače i 5 za polaznike.


Tokom 2010. kurs je održan u dva, a tokom 2012. u jednom terminu.

Novi kurs se planira u 2016.

 

SAŽETAK PROGRAMA

 

Mala škola toksoplazmoze koju organizuje Nacionalna referentna laboratorija (NRL) za toksoplazmozu Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu je jednodnevni kurs o dijagnostici, terapiji i prevenciji tokslazmoze u trajanju od 8 sati (efektivno 6h 30 min). Rad se odvija kroz predavanja, praktične vežbe i radionice. Interaktivna predavanja obuhvataju osnove biologije i razvojnog ciklusa parazita, imunopatogenetske i kliničke odlike infekcije, dijagnostiku (serologija, WB, PCR), kao i terapiju i prevenciju. Vežbe obuhvataju mikroskopski pregled nativnih i trajnih preparata različitih životnih oblika T. gondii i postavljanje seroloških i molekularnih testova. Na radionicama se obrađuju odabir analiza u zavisnosti od kliničkog razloga za ispitivanje i interpretacija rezultata laboratorijskih testova (analiza slučajeva). Na kraju kursa se vrši provera stečenih znanja polaznika testom koji sadrži do 10 opštih pitanja, pitanja koja se odnose na izbor i redosled potrebnih analiza, kao i davanje mišljenja za 3 različita slučaja na osnovu datih rezultata, na osnovu koga će biti izdat sertifikat o završenom kursu. Kurs se odvija u bilioteci Instituta (predavanja) i Laboratoriji za toksoplazmozu (vežbe). Kurs vode predavači u visokim naučnim zvanjima koji su magistrirali i doktorirali iz oblasti toksoplazmoze, a asistenti su studenti doktorskih studija u istraživačkim zvanjima koji rade svoje doktorske disertacije u NRL za toksoplazmozu. Broj polaznika je ograničen na 10 (po redosledu prijavljivanja) a rad u radionicama na grupe od 5 polaznika. Kurs se oglašava na internet prezentaciji Centra za parazitske zoonoze IMI (www.serbparzoon.org) čiji je NRL za toksoplazmozu deo, preko Sekcije mikrobiologa SLD i Lekarske komore Srbije. Kurs će, zavisno od interesovanja, biti ponovljen.

 

 

 

EDUKACIJA JAVNOSTI – ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE

 

BROŠURE:

 

TOKSOPLAZMOZA
ĐARDIOZA
LAJMSKA BOLEST
LAJŠMANIOZA

 

 

 

 

 

TOKSOPLAZMOZA

 

ŠTA JE TOKSOPLAZMOZA?
 

Toksoplazmoza je zoonoza, oboljenje koje se sa životinja prenosi na ljude, i to jedna od klinički najznačajnijih. Izazivač je parazit Toxoplasma gondii, čiji domaćin mogu biti skoro sve vrste životinja, pa i čovek. Toksoplazma je jedan od najuspešnijih parazita na Zemlji jer je njime prokužena čitava trećina čovečanstva. Osim što je jedna od najrasprostranjenijih, toksoplazmoza je i jedina parazitska infekcija koja pripada TORCH sindromu (akronim koji označava glavne infektivne agense: Toxoplasma, Rubella, Cytomegalovirus, Herpes simplex virus, koji dovode do oštećenja nerođenog deteta).

 

ŠTA JE TOKSOPLAZMA I GDE ŽIVI?
 

Životni ciklus toksoplazme je osoben utoliko što se seksualni razvoj odigrava samo kod životinja iz porodice mačaka, a aseksualni kod svih ostalih domaćina. Kod mačke se razvoj parazita završava stvaranjem neinfektivnih (nesporulisanih) oocista, koje inficirana mačka stolicom izbacuje u spoljnu sredinu. Posle 48h na spoljnoj temperaturi, međutim, ove oociste sporulišu i postaju visoko infektivne i veoma izdržljive: mogu da prežive u zemljištu do 18 meseci; otporne su na uobičajene dezinficijense, a uništavaju ih isušivanje i temperatura iznad 60oC. Kod svih ostalih, tzv. prelaznih domaćina, pa i čoveka, odvija se životni ciklus u kome se pojavljuju tahizoit (brzo-deleći), i bradizoit (sporo-deleći životni oblik) unutar tkivne ciste. Po polumesečastom odn. lučnom obliku (grči toxon – luk) tahizoita, parazit je i dobio ime.

 

Sva tri životna oblika parazita infektivna su za domaćine.

 

 KAKO SE TOKSOPLAZMOZA ŠIRI?
 

Čovek se najčešće inficira preko usta (digestivnog trakta), unošenjem bilo tkivnih cista bilo oocista (Shema 1). Dok tkivne ciste čovek može uneti s mesom koje pojede, oocistama se može inficirati preko mačke, direktno ili prazneći mačkinu posudu, ili radeći u bašti u koju zalaze (i defeciraju) mačke, ili čak jedući sirovo a nedovoljno oprano voće i povrće zagađeno oocistama, uglavnom ono koje raste nisko pri zemlji. Posle unošenja bilo kog od ovih infektivnih oblika, pod dejstvom želudačnog soka dolazi do brzog razlaganja opne ciste i oslobađanja parazita, koji prelaze u brzo-deleći oblik koji prodire u sve vrste ćelija organizma. Međutim, sama infekcija podstiče imunski odgovor domaćina, pa da bi se od ovoga zaštitili, paraziti (ponovo) prelaze u oblik bradizoita koji se okružuju opnom (cista). Ciste se uglavnom smeštaju u tkivima slabije dostupnim efektima imunskog odgovora domaćina, npr. u centralnom nervnom sistemu, oku, skeletnim mišićima i srcu. Vrlo dugo preživljavaju, praktično doživotno, izazivajući trajnu latentnu odn. hroničnu infekciju, i ova sposobnost konverzije u manje zahtevni životni oblik i predstavlja suštinu parazitizma T. gondii.

 

Ređi putevi prenošenja obuhvataju laboratorijske infekcije, infekcije preko transfuzije krvi i transplantiranih organa, i klinički najznačajniju tzv. vertikalnu infekciju tj. infekciju nerođenog ploda preko majke.

 

 

Shema 1. Putevi prenošenja T. gondii

 

 

KOLIKO IMA TOKSOPLAZMOZE?
 

Kontakt sa parazitom se može dokazati raznim testovima, od kojih se u praksi najviše koriste serološki testovi, kojima se dokazuju specifična antitela u krvi inficirane osobe. Takvim ispitivanjima je i utvrđeno da je infekcija toksoplazmom veoma rasprostranjena i zastupljena na svim krajevima Zemljine kugle. U SAD varira od 13-68%, zavisno od regije, pri čemu se 30% uzima kao prosek. I u Evropi se zapažaju velike razlike u prokuženosti toksoplazmom, pri čemu je raširenost daleko niža u npr. Velikoj Britaniji (oko 20%) nego u Francuskoj, gde prokuženost poslednjih godina značajno opada i sada je oko 50%. I drugde u Evropi se u poslednje dve decenije beleži značajan pad prokuženosti.

 

Visoka prokuženost u Francuskoj povezana je sa navikom Francuza da jedu nedovoljno pečeno meso. Prokuženost domaćih životinja je i kod nas visoka i kreće se od 30% kod svinja do 70% kod goveda i 80% kod ovaca, koje prilikom ispaše unesu oociste, a potom stvorene tkivne ciste sa bradizoitima u njihovim mišićima (“mesu”) predstavljaju izvor infekcije čoveka. Važno je znati da tkivne ciste uništava temperatura prilikom kuvanja kao i zamrzavanje u trajanju od najmanje 48-72h.

             

 

ZAŠTO JE TOKSOPLAZMOZA VAŽNA?
 

Toksoplazmoza kod imunokompetentnih zdravih odraslih ljudi najčešće prolazi bez simptoma ali kod 10-20% inficiranih može doći do uvećanja limfnih žlezda (najčešće vratnih, ređe potpazušnih i preponskih žlezda), uz lako povišenu temperaturu, malaksalost, bol u mišićima, znojenje, kožnu ospu, pa i uvećanje jetre i slezine. Kako tegobe posle nekoliko meseci i spontano iščezavaju, nije potrebna terapija.

 

Međutim, kako je za držanje infekcije pod kontrolom u organizmu domaćina potreban očuvan imunski sistem, od ove infekcije ugrožen je nerođeni plod, zbog nerazvijenog imunskog sistema, i ljudi kod kojih je ovaj oštećen. Naime, kod toksoplazmom inficiranih osoba kod kojih se desi visoki stepen oštećenja imunskog sistema, kao što je npr. slučaj kod obolelih od side, ili kod bolesnika na terapiji sa imunosupresivnim efektom (kakva se primenjuje kod lečenja malignih i sistemskih oboljenja ili kod sprečavanja odbacivanja transplantata), može doći i do reaktivacije prethodno latentne infekcije, koja se manifestuje zapaljenskim promenama na mestu gde su bile ciste (oko, mozak, srce) i može i ugroziti život. Zato je toksoplazmoza jedna od najznačajnijih oportunističkih infekcija (“koje traže priliku”), a kod osoba inficiranih virusom koji izaziva sidu, čak najčešći uzrok infekcije mozga.

 

 

Toksoplazmoza i TRUDNOĆA
 

Toksoplazmoza je ipak najbitnija kao infekcija koja može da ošteti nerođeni plod. To je zato što paraziti iz krvi trudnice mogu preći na plod. Bitno je znati da do infekcije ploda može doći samo u slučaju primarne (akutne, prve) infekcije majke u trudnoći. Ovo znači da žene koje su pre trudnoće inficirane tj. imunizovane (testovima se pokazuju kao pozitivne) ne mogu preneti infekciju na plod, i takođe, da toksoplazmoza može oštetiti samo jednu trudnoću, u vreme primarne infekcije, te da nema razloga za brigu u sledećoj. Rizik za infekciju trudnice se razlikuje u različitim geografskim područjima, i menja sa promenom navika u ishrani, okruženju itd (kod nas je npr važan uticaj na sniženje stope infekcije izvršilo masovno uvođenje kućnih zamrzivača osamdesetih godina prošlog veka).

 

U Srbiji je prokuženost žena reproduktivne dobi sedamdesetih godina iznosila oko 50%, da bi posle porasta osamdesetih počela, kao i u čitavoj Evropi, da opada, i poslednjih godina iznosi oko 30-35%. Ovo znači da u našoj sredini u vreme trudnoće ostaje 65-70% neimunizovanih žena, dakle onih pod rizikom infekcije.

 

Od svih slučajeva infekcije u trudnoći, infekcija će se preneti na plod u oko 30-40%. Rane infekcije su mnogo ređe ali i ozbiljnije, mogu dovesti do smrti fetusa (spontani pobačaj, missed abortion), ili do rođenja oštećenog novorođenčeta. Znaci ranije smatrani klasičnim trijasom kongenitalne toksoplazmoze, koji uključuju hidrocefalus, horioretinitis i moždane kalcifikacije, danas se srećom viđaju veoma retko, a nastaju ako do infekcije ploda dođe oko sredine trudnoće. Većina (oko 65%) infekcija ploda desi se u toku trećeg trimestra, što za posledicu može imati prevremeni porođaj, rađanje nezrelog deteta ("small for date"), ili asimptomatsku infekciju koja će se klinički manifestovati više meseci ili godina kasnije (videti dole).

 

 

KONGENITALNA TOKSOPLAZMOZA

 

Za inficiran plod kažemo da je oboleo od kongenitalne toksoplazmoze. Po svojoj učestalosti, toksoplazma zauzima treće mesto među svim mikrobima koji mogu da oštete plod, posle virusa rubele i citomegalovirusa, a ispred kongenitalnog sifilisa. Učestalost kongenitalne toksoplazmoze se u svetu kreće od 5-65/10000 živorođene dece. Kod nas nema konkretnih podataka o učestalosti kongenitalne toksoplazmoze, ali je na osnovu rizika za primarnu infekciju trudnica u našoj sredini moguće izračunati teorijsku incidencu od 25/10000 (0.25%) živorođene dece.

 

Kongenitalna toksoplazmoza se može ispoljiti već na rođenju, kada se odmah primeti i leči, ali češće se dešava da se rodi naizgled zdravo dete kod koga se samo pregledom krvi može pokazati da je inficirano. Međutim, pošto se praktično kod sve inficirane a nelečene dece pojavljuju kasne posledice (npr., kod 50% takve dece se ostećenje očiju pojavljuje već do uzrasta od 18 godina), i asimptomatsku kongenitalnu infekciju treba najozbiljnije shvatiti. Ovo podrazumeva blagovremenu (ranu) dijagnozu i energičnu terapiju, koja se sprovodi tokom čitave prve godine života.

 

PREVENCIJA

 

Kongenitalna toksoplazmoza je potencijalno teško oboljenje koje je moguće sprečiti! Prevenciju kongenitalne toksoplazmoze čini prevencija infekcije trudnice. Ova obuhvata serološki pregled odmah po utvrđivanju trudnoće, kojim se otkrivaju seronegativne, tj. neimunizovane trudnice. Njima se preporučuje higijensko-dijetetski režim koji obuhvata konzumaciju termički dobro obrađenog mesa, najbolje predhodno duboko zamrznutog, i izbegavanje kontakta sa mačkama. Ako je ovo nemoguće savetuje se upotreba zaštitnih sredstava (rukavice) pri rukovanju mačkinom posudom kao i pri radu u bašti. Daljim serološkim kontrolama (u intervalima od 6-8 nedelja) identifikuju se trudnice kod kojih je eventualno došlo do infekcije u prethodnom periodu. U slučaju infekcije u trudnoći procenjuje se rizik za infekciju ploda, hitno se započinje specifična antibiotska terapija i pristupa prenatalnoj dijagnostici kongenitalne toksoplazmoze, odn. dijagnozi stanja infekcije ploda iz plodove vode. Uzorak plodove vode se dobija amniocentezom, idealno između 16. i 18. nedelje. Uvođenje molekularnih metoda je revolucionarno unapredilo dijagnostiku kongenitalne toksoplazmoze, i PCR se u ove svrhe pokazao kao do danas najbolja dijagnostička metoda i po specifičnosti i po osetljivosti. U slučajevima dokazane infekcije ploda, menja se antibiotska terapija koja se nastavlja i po rođenju deteta. Uopšte, svu decu kod kojih se bilo prenatalno bilo postnatalno utvrdi infekcija, bez obzira na prisustvo/odsustvo kliničkih manifestacija infekcije, treba od rođenja lečiti. Primenom ovakvog protokola vođenja trudnoće u Francuskoj je radikalno snižena učestalost kongenitalne toksoplazmoze.

 

U našim uslovima gde ne postoje materijalne mogućnosti za opšti skrining u trudnoći, prihvatljiva strategija prevencije je zdravstveno vaspitanje trudnica, tj. upoznavanje trudnice već prilikom utvrđivanja trudnoće sa pomenutim nizom jednostavnih mera kako da izbegnu infekciju u trudnoći. Edukaciju trudnica u ovom smislu mogu da obavljaju ginekolozi i drugi lekari koji rade sa trudnicama, ali ovaj tekst je napisan u želji da pomogne direktno trudnicama da same doprinesu kako sopstvenom zdravlju tako i zdravlju svog deteta.

 

 

 

 

Toksoplazmoza 2014 - Institut za medicinska istraživanja

 

 

 

uspešno završen EPK  program 2017

 

28. april 2017: Uspešno je završen program eksterne kontrole kvaliteta za 2017. godinu; učestvovalo je 9 dijagnostičkih laboratorija i NRL Toxo izražava zadovoljstvo postignutim nivoom.

e-mail kontakt

 
 

 

civ kao domaćin:

 

Cystinet conference
03.11.2015 - 04.11.2015

 

 www.cystinetconference.org